Cilj ovog rada jeste upoznati se sa problematikom zastite privatnosti, koliko je privatnost u doba moderne tehnologije uopste i moguca, te kako se pristupa zastiti podataka u EU, Srbiji i BiH kao zemljama u tranzicji koje teže ka clanstvu u EU. Zastita licnih podataka, u smislu zastite privatnosti, jedno je od osnovnih ljudskih prava i postulata svakog demokratskog drustva. U Evropi, 28. januar obilježava se kao evropski Dan zastite podataka a izvan Evrope naziva se „Dan privatnosti“. Pitanja zastite privatnosti prisutna su u svakom aspektu života pojedinca posebno jer danas savremeni uslovi života omogucavaju dostupnost velikog broja podataka „o svemu i svacemu“. Poseban oprez zahtijeva se kada se na nekim web-lokacijama traže licni podaci kao sto su korisnicko ime, PIN, broj kreditne kartica, JMBG itd. Sa aspekta ekonomskog kriminaliteta ovako dostupni podaci lako omogucavaju situacije gdje se falsifikuju licne karte sa tuđim podacima i otvaraju se fiktivne firme ili firme koje naprave milionske stete i prevare pa dođu na naplatu pravom vlasniku koji i ne zna da su njegovi licni podaci zloupotrebljeni u kriminalne radnje. U zakonskoj regulativi EU, ova oblast je definisana Direktivom 95/46 Evropskog parlamenta i Vijeca o zastiti pojedinaca u okviru obrade licnih podataka te o slobodnom protoku tih podataka. U Srbiji Zakon o zastiti podataka o licnosti usvojen je 2008. godine a u BiH isti ovaj zakon donesen je 2006. godine za koje se smatra da nisu u potpunosti usaglaseni sa regulativom EU.

Cilj ovog rada jeste upoznati se sa osnovama zelene ekonomije, koje su prednosti i koristi ovog koncepta te koje su ekonomski aspekti implementacije zelene ekonomije u jednom drustvu. Mnoge zemlje su u proteklom periodu privredni rast ostvarivale na ustrb životne sredine. Kao posledica toga danas imamo klimatske promene koje iz godine u godinu pomeraju granicu ekstremizma. Ako uzmemo u obzir da svaki osmi covek na planeti gladuje, da smo svakim danom izloženi energetskim krizama, da javni dug zemalja raste, da se povecava jaz između bogatih i siromasnih, postavlja se pitanje kako ostvariti održivi privredni rast i razvoj, te kako osigurati dovoljnu kolicinu hrane a pri tome zastititi životnu sredinu? Odgovor je: zelena ekonomija. Green economy ili zelena ekonomija je pristupacna svima, emituje vrlo malo ugljen dioksida i podrazumeva siroko koriscenje obnovljivih izvora. Zelena ekonomija u praksi znaci prisustvo prirode u svim aspektima života pocevsi od eko-mode preko eko-patika do eko-građevinskih materijala. Ovaj rad ukazuje na prednosti implementacije zelene ekonomije u jedno drustvo pre svega s aspekta smanjena nezaposlenosti. Cinjenice koje ukazuju na bitnost upotrebe ovog koncepta su i procene UN-a da ce za sledecih 20 godina investicije u energiju premasiti 350 milijardi dolara. Istraživanja pokazuju i da zelena ekonomija može obezbediti od 15 do 60 miliona novih radnih mesta gde na primer u EU oko 15 miliona ljudi radi na mestima koja direktno ili indirektno ucestvuju u nekom obliku zelene ekonomije. Taj podatak nas jasno navodi da svaka zemlja mora stvoriti preduslove za daljni razvoj zelene ekonomije jer je cinjenica da ce vremenom ona postati obaveza a ne izbor. Vrednovanje prirodne resursne baze koja je obnovljiva, zadatak je proizvođaca da u proizvodne troskove ukljuce trosak iskoristavanja resursa, bez obzira sto to ide na ustrb profita.

Zakonska regulativa iz oblasti zastite životne sredine zauzima važnu poziciju u pravnom poretku EU kojoj zemlje u tranziciji, Bosna i Hercegovina, Srbija, ali i ostale zemlje bivse Jugoslavije teže. Pravne odredbe EU iz oblasti zastite životne sredine moraju biti ugrađene u pravne sisteme nacionalnih zakonodavstva ovih zemalja. Do sada su urađene razlicite pripremne radnje u harmonizaciji legislative u navedenoj oblasti.