Zaštita ličnih podataka u BiH i Srbiji
Cilj ovog rada jeste upoznati se sa problematikom zastite privatnosti, koliko je privatnost u doba moderne tehnologije uopste i moguca, te kako se pristupa zastiti podataka u EU, Srbiji i BiH kao zemljama u tranzicji koje teže ka clanstvu u EU. Zastita licnih podataka, u smislu zastite privatnosti, jedno je od osnovnih ljudskih prava i postulata svakog demokratskog drustva. U Evropi, 28. januar obilježava se kao evropski Dan zastite podataka a izvan Evrope naziva se „Dan privatnosti“. Pitanja zastite privatnosti prisutna su u svakom aspektu života pojedinca posebno jer danas savremeni uslovi života omogucavaju dostupnost velikog broja podataka „o svemu i svacemu“. Poseban oprez zahtijeva se kada se na nekim web-lokacijama traže licni podaci kao sto su korisnicko ime, PIN, broj kreditne kartica, JMBG itd. Sa aspekta ekonomskog kriminaliteta ovako dostupni podaci lako omogucavaju situacije gdje se falsifikuju licne karte sa tuđim podacima i otvaraju se fiktivne firme ili firme koje naprave milionske stete i prevare pa dođu na naplatu pravom vlasniku koji i ne zna da su njegovi licni podaci zloupotrebljeni u kriminalne radnje. U zakonskoj regulativi EU, ova oblast je definisana Direktivom 95/46 Evropskog parlamenta i Vijeca o zastiti pojedinaca u okviru obrade licnih podataka te o slobodnom protoku tih podataka. U Srbiji Zakon o zastiti podataka o licnosti usvojen je 2008. godine a u BiH isti ovaj zakon donesen je 2006. godine za koje se smatra da nisu u potpunosti usaglaseni sa regulativom EU.