Tekst je prikaz knjige autora Mirsada D. Abazovica „Sumrak u zoru“, Tesanj, Centar za kulturu i obrazovanje Tesanj, 2011, str. 413

Evropska Unija može i mora pomoci Bosni i Hercegovini tako sto bi joj olaksala uslove za prijem u njeno clanstvo donosenjem posebnog zakona za njen prijem u Evropsku Uniju cime bi Bosna i Hercegovina uplovila u luku spasa, a velikodržavne koncepcije susjeda koje su razbijale Bosnu i Hercegovinu i koje bi htjele da joj vide kraj bi tim cinom bile znacajno oslabljene. S obzirom na neodlucnost vodecih zemalja Evropske Unije tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992-1995 godine, cesto i opstrukciju posebno Velike Britanije i Francuske za vrijeme Miterana, sramnu ulogu holandskog bataljona u Srebrenici koji je prepustio Mladicevoj vojsci zonu koju su UN proglasile zasticenom, te losa rjesenja koja su Dejtonskim sporazumom ucinila Politicki sistem BiH u najvecoj mjeri nefunkcionalnim, kao i da su u njegovom kreiranju ucestvovale clanice Kontakt grupe od kojih su osim SAD-a, sve ostale bile iz Evrope ( Njemacka, Velika Britanija, Francuska i Rusija) i osim Rusije ostale tri su clanice Evropske Unije, postoji moralni dug Evropske Unije prema Bosni i Hercegovini da joj ponogne da ubrzano uđe u njeno clanstvo. Također, vodece zemlje Evropske Unije zajedno sa SAD-om trebaju dati podrsku Visokom predstavniku, kako bi konacno dao tumacenje odredbe cl. III stav 5. Ustava BiH o dodatnim nadležnostima koje predstavljaju najvecu integrativnu snagu za Bosnu i Hercegovinu. Niko osim Visokog predstavnika slovom Dejtona to ne može uciniti, a do sada se nijedan po tom za BiH krucijalnom pitanju nije ocitovao. Na osnovu ove odredbe Visoki predstavnik može ustanoviti neogranicen broj nadležnosti koji može pripasti državi Bosni i Hercegovini, cime bi je integrisao a istovremeno smanjio moc entiteta i mogucnost njenog cijepanja.