Motiv i cilj krivičnog dela
Krivica je opsti subjektivni elementi, a svi ostali opsti elementi su objektivni. Kriminalni motiv, kao unutrasnji povod i uzrok kriminalnog ponasanja, manifestuje se kroz opste i posebne elemente izvrsenog krivicnog dela. Buduci da krivica ima dvostruku funkciju u nauci krivicnog prava (1-krivica je opsti subjektivni element krivicnog dela; 2-krivica je sadržina krivicnopravne odgovornosti u formi umisljaja i nehata), i kriminalni motiv kao psiholosko-voljni (subjektivni) segment krivice, takođe, ima dvostruku funkciju. Sadržina i stepen krivice (umisljaja i nehata) je određen, delimicno ili u potpunosti, kvalitetom kriminalnih motiva i motivacije, tj. nema krivice bez kriminalnih motiva i kriminalne motivacije. Motiv je istovremeno i subjektivna (tj. psiholosko-voljna) i normativna, krivicnopravna kategorija. U krivicnopravnom smislu motiv je integralni psihicki faktor koji stvara i determinise kriminalno ponasanje koje se sastoji u izvrsenju krivicnopravne radnje. Pravilno razumevanje kriminalnih motiva i kriminalne motivacije, neophodno je zbog poboljsavanja kvaliteta delatnosti državnopravnih organa i sudova u sferi krivicne jurisprudencije, a narocito kod pravne kvalifikacije krivicnih dela i odmeravanja kazne za njihovo izvrsenje. Cilj je rezultat koji covek želi da ostvari svesnom i voljno preduzetom radnjom. Predstava o cilju je psiholoska kategorija. Svaka ljudska radnja je ciljna, zato sto je usmerena na ostvarenje nekog rezultata. Cilj je sadržan u efektu koji se realizuje preduzimanjem radnje, a manifestuje se kao protivpravna posledica krivicnog dela kojoj ucinilac teži. U krivicnom pravu, cilj se poklapa sa onom protivpravnom posledicom krivicnog dela kojom se zadovoljava kiriminalni motiv. Motiv i predstava o zabranjenoj posledici, s jedne strane, i realno ostvarena protivpravna posledica krivicnog dela, s druge strane, su apsolutno podudarne kod predumisljaja i direktnog umisljaja. Kod eventualnog umisljaja postoji relativna podudarnost između predstave o posledici i realne protivpravne posledice krivicnog dela. Predstava o protivpravnoj posledici kod umisljajne krivice ulazi u motivacioni tok i pojacava voljnu aktivnost usmerenu na realizaciju te posledice. Za razliku od umisljajne, nehatna krivica se zasniva na nemarnom ili nepažljivom ponasanju ucinioca. Ovde motiv nije kriminalan i deluje samo u odnosu na radnju koja nije protivpravna. Osnov krivice i prekora kod nehata se nalazi u obavezi ucinioca da je prema subjektivnim okolnostima mogao, a prema objektivnim okolnostima morao, imati svest i volju u odnosu na nastalu protivpravnu posledicu krivicnog dela. Krivicnopravna i kriminoloska analiza konkretne kriminalne motivacije predstavlja izucavanje psiholoske strukture licnosti konkretnog ucinioca i psiho-eticko-pravno ocenjivanje njegovih ponasanja i delatnosti. Uspeh krivicnog suda u ostvarivanju principa utvrđivanja krivice u krivicnom postupku zavisi od profesionalnog i licnog moralnog kvaliteta sudija krivicara, a kvalitet sudija krivicara zavisi od kvaliteta motiva /ne/uticaja izvrsne vlasti na sudsku vlast u jednoj državi.