NOVE TENDENCIJE U PROJEKTOVANJU TRAJNOSTI BETONSKIH KONSTRUKCIJA

U poslednje vreme ostvaren je značajan napredak u redefinisanju projektovanja trajnosti betonskih konstrukcija. Ovo nije samo rezultat zahteva za održivošću, već i potrebe da se preskriptivni koncept iz važećih normi zameni pristupom baziranim na performansama. U Evrokodovima druge generacije usvojen je pristup klasa otpornosti na izloženost (ERC), definisan u EN 206-1, kao osnova za projektovanje trajnosti. ERC predstavlja klasifikacioni sistem za označavanje nivoa trajnosti i otpornosti betonskih konstrukcija na faktore sredine, u zavisnosti od njihove predviđene namene i specifičnih uslova kojima će biti izložene tokom projektnog eksploatacionog veka. Sistem obezbeđuje okvir za specificiranje prilagođenih mešavina betona na osnovu čvrstoće pri pritisku, obradivosti i kategorije izloženosti. Prednosti ovakvog pristupa su brojne: postizanje željenih nivoa zaštite čak i u agresivnim sredinama, smanjeno održavanje, poboljšana sigurnost, efikasnija upotreba materijala, kao i nove i optimizovane kombinacije projektovanja mešavina. Međutim, prelazak na specifikaciju baziranu na performansama neće biti jednostavan, ne samo zbog konzervativnosti industrije vezane za betonske konstrukcije, već i zbog nedostatka brzih i pouzdanih postupaka ispitivanja trajnosti. Pored mešavine betona, zaštitni sloj je ključni faktor u obezbeđivanju zaštite konstrukcije, s obzirom na to da utiče na trajanje kako perioda inicijacije, tako i perioda propagacije oštećenja. U novom predlogu propisa, debljina zaštitnog sloja se određuje kao funkcija proračuna eksploatacionog veka, uz pretpostavku kompatibilnosti sa zajedničkom ciljnom pouzdanošću. Na taj način, zaštitni slojevi betona su prilagođeni u okviru ERC koncepta. U radu je prikazan sažet pregled novih dostignuća u oblasti projektovanja trajnosti, sa posebnim osvrtom na preporuke propisa. Naglasak je dat na aspekt projektovanja zaštitnog sloja betona za trajnost..