Alergija na hranu u dečjoj dobi – klinički aspekt
Alergija na hranu predstavlja cest i kontinuirano rastuci problem. Iako je prisutna u svim životnim dobima, najcesce pogađa decu do tri godine, a posebno nasledno predisponiranu odojcad na vestackoj ishrani. Sklonost neadekvatnoj imunskoj reakciji je neselektivnog karaktera, te je nutritivna alergija cesto multipla i u visokom stepenu udružena sa inhalacionom i/ili kontaktnom hipersenzitivnoscu. Zbog antigenske bliskosti nekih vrsta hrane alergijska reakcija može biti i unakrsna, kao sto je to slucaj sa kikirikijem, leguminozama i jezgrastim vocem ili kravljim, ovcjim i kozjim mlekom. Glavni nutritivni alergeni, odgovorni za preko 90% neželjenih reakcija ovog tipa, su proteini kravljeg mleka, jaja, kikirikija, jezgrastog voca, soje, psenicnog brasna, ribe i morskih mekusaca, zglavkara i cefalopoda. Alergiju na hranu karakterise veoma sirok spektar klinickih manifestacija. Moguce su i veoma teske sistemske reakcije, nekad i fatalne. Dijagnoza alergije na hranu se zasniva na detaljnoj licnoj i porodicnoj anamnezi, kompletnom klinickom pregledu i odgovarajucim laboratorijskim i drugim ispitivanjima prilagođenim tipu hipersenzitivnosti i karakteru tegoba ispitanika, a terapija na eliminacionoj dijeti. Znacajan doprinos dijagnozi ima i pozitivan efekat eliminacione dijete. Mada je alergija na hranu kod dece u vecini slucajeva prolazna, na neke od namirnica, kao sto su kikiriki, jezgrasto voce, riba i morski mekusci, zglavkari i cefalopode, ona je najcesce doživotna.