Mentalno zdravlje i saobraćajno ponašanje vozača u Republici Srpskoj

Uvod. Mentalno zdravlje je povezano sa rizicnim ponasanjem u saobracaju i saobracajnim nezgodama. Cilj rada je ispitati socijalne i demografske karakteristike vozaca, kao i odnos mentalnog zdravlja i rizicnog ponasanja u saobracaju kod vozaca u Republici Srpskoj, Bosna i Hercegovina. Metode. Studija je dio istraživanja zdravlja stanovnistva Republike Srpske koje je provedeno 2010. godine. Istraživanjem je obuhvaceno 1866 domacinstava, a anketirano je 4178 odraslih osoba (1688 vozaca i 2490 nevozaca). Rezultati. Među 4178 osoba obuhvacenih istraživanjem, 59,6% su nevozaci i 40,4% vozaci. Znacajno veci procenat vozaca su muskarci (73,3%), osobe starosti između 25-54 godine (66,1%), koje žive u ruralnim podrucjima (55,3%) i koje su zaposlene (50,1%). Znacajno vise vozaca (58,2%) je bilo u kategoriji sa vrijednostima skora od 58 do 78 na skali mentalnog distresa, dok su nevozaci bili najzastupljeniji u kategoriji sa skorom mentalnog distresa 58 i manje (43,2%; p < 0,001). Takođe, znacajno veci procenat nevozaca (91,5%) se nalazi u kategoriji sa najnižim skorom mentalne vitalnosti (≤ 62,5), a procenat vozaca se povecava u kategorijama sa vecim skorovima na skali mentalne vitalnosti (p < 0,001). Osobe koje voze pod uticajem alkohola postižu niže vrijednosti skora na skali mentalnog distresa (p < 0,05, eta kvadrat = 0,005), dok osobe sklone upotrebi mobilnog telefona postižu vece skorove na skali mentalne vitalnosti (p < 0 ,001, eta kvadrat = 0,15). Zakljucak. Postoje znacajne razlike u mentalnom zdravlju vozaca i nevozaca. Osobe koje voze pod uticajem alkohola imaju niži skor mentalnog zdravlja, posmatrajuci rezultate na skali mentalnog distresa, a osobe koje koriste mobilni telefon tokom vožnje imaju veci nivo mentalne vitalnosti. Potrebno je dalje detaljno ispitivanje uticaja mentalnog zdravlja na sklonost ka rizicnom ponasanju u saobracaju.